Da bi državni organi mogli da preduzimaju radnje iz delokruga svojih ovlašćenja kada je učinjeno krivično delo ili se sumnja da je ono učinjeno oni o tome moraju imati saznanje. To se čini obaveštavanjem policije i tužilaštva i podnošenjem krivične prijave. Tužilac može formirati predmet i tražiti istragu kada iz medija sazna za eventualno krivično delo.
Zakonom o krivičnom postupku u svom čl. 280 navodi da državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom.
Krivičnim zakonikom je predviđeno u kom slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo.
Podnosilac krivične prijave navešće dokaze koji su mu poznati i preduzeće mere da bi se sačuvali tragovi krivičnog dela i predmeti na kojima se ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi.
Čl. 280 ZKP-a
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom.
Čl. 281 ZKP-a
Da bi se po njoj moglo postupati, krivična prijava treba da sadrži: naziv organa kome se podnosi, sve raspoložive lične podatke o učiniocu ( ukoliko nije podneta protiv nepoznatog učinioca), činjenični opis događaja koji se prijavljuje, dokazi koji se predlažu u prilog tvrdnji iznetih u krivičnoj prijavi: Krivična prijava ne mora da sadrži pravnu kvalifikaciju krivičnog dela. Podnosilac može navesti lične podatke, a može biti i anonimna.
Ukoliko podnosilac krivične prijave odgovori na sledeća pitanja, omogućiće lakše i efikasnije postupanje tužilaštva.
(Krivičnu prijavu sa prilozima potrebno je podnositi u 2 primerka i štampanoj formi ili čitljivim rukopisom)